Dojenje- moje (NE)iskustvo

”Da li dojiš?”
Odgovorim ”Ne”.
”Šteta…znaš koliko je dobro za bebu da je dojiš bar do šestog meseca?”
Ili jedan od češćih komentara ”… znaš, ja sam moje dete dojila sigurno punih godinu dana. Majčino mleko je prirodan antibiotik…”
Fljas. Bolje mi opali šamar nego što mi nabijaš na nos nešto protiv čega nisam mogla. Ili sam mogla, ali nisam znala kako.

Moje iskustvo

Silikonske bradavice
Prvi kontakt sa bebom je bio čaroban i odmah su mi je dali da probam da je podojim. Da nisam ponela silikonske bradavice u porodilište imala bih problem, jer se ispostavilo da imam uvučene iste.  Međutim, već nakon prvog dana sam ih odložila, jer nisam želela da nekakav silikon stoji između mene i bebe. Oslonila sam se na bebinu upornost i odlučnost da jede i ubrzo sam je dojila bez njih.

Ragade
Pošto sam bila uporna da dojim sa uvučenim bradavicama bez silikonskog dodatka, a i sama činjenica da sam predugo držala bebu na grudima (po 45 minuta)  verujući da će mi se tako brže pokrenuti laktacija, dobila sam ragade. Mame koje tek trebate da dobijete prvu bebu, možete pročitati OVDE kako da to izbegnete jer je veoma mučno i bolno). U Frontu su veoma strogi po pitanju Lanolina i tvrde da se ne sme mazati ništa osim sopstvenog mleka. Međutim, meni mleko nije pomagalo i pošto sam bila očajna jer sam u suzama dojila, jedna sestra mi je šapnula da nabavim Multi-Mam komprese koje su me spasile!

Masaža grudi
Medicinska sestra u Frontu mi je rekla sledeće kada je videla da masiram grudi ”Ko ti je rekao to da radiš?” Odgovorila sam ”Mama.” Ona je skočila ”Onkologija ne preporučuje masiranje grudi! Nemojte ih više masirati!”. Rekla je takvim tonom, da sam bila ubeđena da sam nešto gadno zgrešila i potpuno prestala da masiram grudi, jer onkologija to ne preporučuje i šta se desilo… 5 dana nakon porođaja sam bila prepuna grudvica i čvorova koje su pakleno bolele! (Sledeći put ću da slušam mamu).

Da li treba grudi masirati i kada?
Kada god se oseti čvorić pod rukom, da! (Ovo je moje mišljenje i najbolje je da se posavetujete sa vašim lekarom)
Evo jednog  TEKSTA  kako možete izmasirati grudi kako bi sprečile pojavu mastitisa.

Da li je dovoljno jela?
Došle smo kući i Petra je samo sisala. Stalno smo se pitali da li je jela dovoljno? Da nije gladna? Da li imam dovoljno mleka? To su pitanja sa kojima se sigurno većina susreće. Ja sam odgovore na ta pitanja tražila na sledeći način. Pratila sam njenu kilažu i lepo je napredovala, pa mi je to davalo sigurnost da je sve u redu. Kada bi mi plakala da ne znam šta joj je, ponudila bih joj da sisa. Dešavalo se da halapljivo krene da vuče i tada vidim da je bila gladna i da možda na prethodnom podoju nije pojela dovoljno. Bilo mi je potrebno dosta vremena da prepoznam zašto plače i šta joj treba. U početku sam je držala po 20 minuta na grudima (20 minuta jedna, 20 minuta druga) ali se to vreme smanjivalo kako je beba jačala i vukla bolje.

Mastitis
Kao što sam već rekla, 5 dana nakon porođaja su mi se napravile grudvice i da mi nije bilo patronažne sestre i moje divne mame, verovatno bih dobila mastitis. Međutim, na vreme smo reagovale i u početnoj fazi uspele da sprečimo upalu praćenu temperaturom i lekovima. Taj prvi put sam prošla samo sa puno suza i bolova.
Nakon dva meseca dojenja, bila sam ubeđena da su mi kanali toliko razrađeni da nema razlog za brigu, pa sam se malo opustila. Tada se desila još jedna upala. Mnogo suza, bolne masaže, puno obloga od kupusa i nakon 5 dana je prošlo.

Dohrana
Na trećoj kontroli, doktorka nam kaže da beba nije dovoljno napredovala i da moramo da je dohranjujemo. Tada kreće agonija. Nakon svakog dojenja sam joj davala na flašicu još 50ml dohrane. Već drugog dana ona bi sisala par sekundi i zatim počinjala glasno da plače ali ako bi joj ponudila flašicu, sve bi ćutke popila. Dopala joj se flašica i nije htela više da se muči i sisa.

Izmlazanje
Izmlazanje je u početku išlo veoma teško dok se kanali nisu razradili. Probala sam ručno, međutim bilo mi je bolno i nezgodno, pa sam koristila ručnu pumpicu. Međutim ni sa njom nisam upevala da izmlazam dovoljnu količinu mleka za ceo obrok, pa sam joj kombinovala. Davala sam joj mleka koliko sam imala na flašicu, pa dodavala dohranu.

I kako je to tada izgledalo:

Ponudi joj da sisa- Ona plače. Vrišti.
Budi uporna- Ona i dalje plače.
Daj joj dohranu na flašicu- Ona pojede i smiri se.
Onda ide izmlazanje, ako zaspi, ako ne zaspi, čekaj da utone u san pa se izmlazaj.
Pri izmlazanju nemam dovoljno mleka za ceo obrok.
Sledeći podoj joj dajem mleko koje sam prethodno izmlazla. Nema ga dovoljno. Pripremi i dohranu. Pri promeni flašice, ona se buni i neće više da jede.
I tako sve u krug sve dok mi nije nestalo mleka.

Agonija, agonija, agonija. Bolne grudi, mučim se da ih ispraznim, hoću njoj što više svog mleka da dam. Odloži izmlaženo mleko u fružider, posle ga zagrej, spremi dohranu… Mesec dana mučenja dok mi mleko skroz nije nestalo.
”Pa da se izmlazaš češće? Možda ćeš povratiti laktaciju?”
”Nisi dovoljno uporna. Neka plače, ti je drži na grudima.”
”Možda da popraviš ishranu? Znaš, najbolje za bebu je da je dojiš…možda uz pomoć ishrane ti se poveća količina mleka.”
Svi misle da znaju kako ti je. Svi misle ako ti upute dobronameran savet, da će ti pomoći, a možda jedino treba reći ”Ne brini se, sve će biti uredu!” Savet za sve one koji žele da savetuju, a da stave naglasak da je dojenje najbolje za bebu- Nemojte. Naravno da znamo šta je za naše dete najbolje i takođe želimo ono što je za njega najbolje, a šta ako ne možemo da mu to pružimo?

Dojenje noću
Prvih mesec dana sam je dojila tačno na tri sata i budila je noću da jede. Posle prvog meseca sam je puštala da spava koliko želi i davala joj da jede kada bi se probudila.

Živimo u modernom svetu gde neke majke ne žele da doje. i to je u redu! to je njihov izbor. Zapamtite, dojenje je lična stvar i svaka majka ima pravo izbora!

Kako sam ja doživela celo ovo iskustvo?
Osećaj koji sam imala dok sam je dojila je nešto najlepše što sam doživela. Povezanost sa ćerkom kakvu sam tada osećala je neopisiva i čarobna!
Dojenje je tehnika koja se mora savladati. Nije lako i moraš biti uporna. Žao mi je što je to iskustvo trajalo nepuna tri meseca i savetujem svim mama da pročitaju što više tekstova vezanih za dojenje napisanih od strane stručnih lica! Jedan od tih tekstova možete pročitati klikom na ovaj link.

LjT

4 thoughts on “Dojenje- moje (NE)iskustvo

  1. Mama says:

    Ljubice, ti si sjajna majka… danasnje vreme je vreme takmicenja: cija beba se bolje razvija u stomaku, pa ko je bio veci i tezi na porodjaju, pa ko je koliko dobio u prvom mescu, pa dojenje, pa hrana, pa prohodavanje, pa prva rec, pa ostale reci….
    Ne obaziri se. Iz mog iskustva (cetvrto dete na putu) dojenje nije presudna stvar za imunitet. decu sam dojila 3,5 meseca, 5,5 meseci i 2 meseca i zdraviji su od mnoge dojene dece po godinu i vise.
    to su ciljani, maliciozni komentari cija je svrha da majku obezvrede i povrede.
    svaka ti cast sto i pored svih problema koje si imala sa bradavicama sto si ipak izdrzala i izborila se. pozdrav!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *