Kako sprečiti, a kako lečiti dijastazu, bolna leđa i zglobove tokom trudnoće?

U trudnoći žena iskusi velike fizičke promene koje mogu biti praćene nelagodnošću i bolovima, a ponekad te promene praćene bolovima dovedu do toga da žena mora da se obrati lekaru. Postoje načini da se ta stanja preduprede aktivnostima i vođenjem računa o sebi. Važno je da tokom trudnoće trudnica odvoji vreme za brigu o svom telu, šetnju, masažu, lagano istezanje i vežbanje u vidu joge ili pilatesa, a ukoliko je aktivan sportista, onda da prilagodi treninge drugom stanju i onome kako se oseća.

Pitali smo stručna lica iz Ordinacije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Fizio Vračar do kakvih fizičkih promena dolazi kod žena u drugom stanju i koji se problemi najčešće javljaju.

Milan Ilić, viši fizioterapeut i vlasnik ordinacije Fizio Vračar

”U toku trudnoće dolazi do adaptacije čitavog organizma i njegovih sistema na zahteve ploda koji se razvija, pa tako i mišićno-skeletnog sistema. Ono što najviše utiče na mišićno-skeletni sistem su mehanički faktori – povećanje telesne mase trudnice, promena položaja telesnih segmenata i samim tim pomeranja težišta tela. Posredno, i endokrini sistem utiče na mehaniku izlučivanjem hormona po imenu relaksin koji utiče na razmekšavanje strukture ligamenata. S obzirom da se, zbog svega navedenog, mehanički pritisci na zglobove i meko-tkive strukture menjaju, trudnice često osećaju bolove u predelima stopala, kolena i kuka (jer ovi zglobovi nose najveću težinu tela), kao i kičmenog stuba (osovina koja pruža osnov kako za statiku tako i za dinamiku tela). Pored toga, treba baciti akcenat i na još jedan vrlo čest problem, a to je “cepanje” prednjeg trbušnog mišića po uzduznoj osovini što se stručno naziva dijastaza (diastasis recti).

Bolovi u lumbalnom delu leđa

”Zbog rasta ploda, tezište tela se pomera napred. U donjem delu kičme, mi imamo prirodnu krivinu koja je ispupčena napred. Za vreme trudnoće, ova krivina se povećava. Takođe, zbog hormonskih promena, ligamenti koji se protežu sa zadnje i prednje strane kičmenih pršljenova slabe. Pritisak u trbušnoj duplji se menja, a pritisak između pršljenova se drugačije raspoređuje. Zbog svega ovoga, dolazi do bola u donjem delu kičme kod većine trudnica. Što bolja fizička spremnost i stabilnost kičmenog stuba pre trudnoće, kao i tokom trudnoće, to je manja šansa da se pojave bolovi u donjem delu kičme. Individualno je koliko će te šanse biti smanjene, a zavisi od građe trudnice, od starosti trudnice, broja beba koje nosi, težine ploda, telesne mase same trudnice pre i tokom trudnoće, ništa se ne može sa preciznošću utvrditi ali fizička priprema u saradnji sa lekarom i fizioterapeutom pre i tokom trudnoće svakako imaju veoma pozitivan efekat na prevenciju ili smanjenje različitih tegoba.” savetuje Fizio Vračar tim.

Bolni zglobovi

”Zglobovi trpe povećan pritisak i nepravilan raspored pritiska zbog povećane telesne mase trudnice, promene težišta tela, oticanja zglobova u trudnoći i promene posture tela (a samim tim istezanje jednih, a skraćivanje drugih mekotkivnih struktura ili povećane kompresije istih na određenim mestima). Kod žena koje već imaju neke degenerativne promene na zglobovima, ovi problemi se lakše javljaju i izraženiji su. U zavisnosti od uzroka i intenziteta bola u zglobovima, koji će vaš lekar odrediti, prepisuje se i terapija. Kada je u pitanju fizička aktivnost, laganom šetnjom i drugim aerobnim aktivnostima, vežbama snage i fleksibilnosti mišića prilagođene trudnicama, mogu se umanjiti tegobe i uticaj mehaničkih faktora na telo.”

Bolovi u karlici

”Mišići karličnog dna, kao i svi ostali mišići moraju imati sposobnost kontrakcije i sposobnost relaksacije. Da bi dali dobru potporu unutrašnjim organima karlice, pogotovo za vreme trudnoće i rasta ploda, oni treba da imaju zadovoljavajući tonus. Tokom trudnoće, pod uticajem težine ploda dolazi do istezanja ovih mišića, slabljenja i samim tim rizika od kasnije urinarne i fekalne inkontinancije. Zbog svega ovoga, tonus  ovih mišića je od izuzetnog značaja i njegov kvalitet se postiže specifičnim vežbama. S druge strane, podjednako je bitno razvijati sposobnost relaksacije mišića karličnog dna koja je neophodna prilikom porođaja, što se razvija kroz učenje tehnika relaksacije ovih mišića.”

Dijastaza

Šta je dijastaza i kako nastaje?

”Laički rečeno, dijastaza bi bila “procep” na sredini trbušnog zida, ulegnuće koje se može opipati najbolje prilikom kontrakcije trbušnih mišića (podignete se u položaj za trbušnjak). Stručno rečeno, dijastaza je zapravo separacija dva trbušna mišića, odnosno, levog i desnog rectus abdominis-a, pa zato i nosi latinski naziv diastasis recti abdominis ili samo diastasis recti. Ova separacija se događa zbog materice koja se uvećava i rasteže trbušne mišiće. U estetskom smislu, na prednjem trbušnom zidu se stvara “ispupčenje” zbog ove separacije koja je takođe najvidljivija prilikom rađenja klasičnog trbušnjaka. U medicinskom smislu, dijastaza je bitna zbog moguće posledične hernije ili pojave bolova u predelu trbuha.”

”Faktori koji utiču na to da li će se dijastaza stvoriti su težina ploda, starost trudnice, individualni kvalitet mekog tkiva (genetski predodređen), a i neispravno vežbanje i treniranje.”

Kako umanjiti šansu od nastajanja dijastaze?

”Da bi se smanjila šansa od nastajanja dijastaze, treba imati što jači “core”, odnosno, stabilizatore trupa, duboke mišiće trbuha (konkretno najbitnijim transversus abdominis koji se nalazi ispod rectus abdominis-a, onog koji vežbamo klasičnim trbušnjacima). Postoje specifične vežbe kojima se jačanje ovih mišića postiže, za razliku od trbušnjaka koji jačaju samo površni rectus abdominis i čak mogu doprineti stvaranju dijastaze. Ove vežbe ne garantuju kompletnu zaštitu od nastanka dijastaze ali smanjuju rizik. Žene sa jakim dubokim i površnim mišićima trupa svakako imaju manju šansu da dobiju dijastazu.”

Kako se leči dijastaza?

”Dijastaza se leči konzervativno (vežbe) ili hirurškim putem, u zavisnosti od toga koliki je njen promer. Uspeh konzervativnog lečenja takođe zavisi od mnogih drugih faktora. U svakom slučaju, specifične vezbe će pomoći da se preventira hernija ili javljanje drugih simptoma kao posledice dijastaze. Vežbe su vrlo specifične i zahtevaju upornost kako bi dale što bolje rezultate.  U dogovoru sa fizioterapeutom, vežbe se kombinuju i doziraju” savetuje Fizio Vračar tim.

LjT

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *